Mail lista Nas e-mail časopis prati više od 4.500 pretplatnika. Oni znaju vrednost prave informacije.

Rezervišite i vi vaš BESPLATAN primerak.

Reklama na pretraga.co.yu

Oglasi


HOME > Razvoj > Regulativa > krivicni zakon

   Razvoj YU interneta: Regulativa (Cyber law)

PREDLOG KRIVICNOG ZAKONIKA

Prof. Dr Mirjana Drakulic & mr Ratimir Drakulic

POGLED NA POSEBNA KRIVICNA DELA VEZANA ZA BEZBEDNOST RACUNARSKIH PODATAKA

(Ekskluzivno za P2 casopis)

Jugoslavija je dugo bila na marginama dogadjanja na svetskoj informatickoj sceni. Posebno je zaostajala u pravnoj regulaciji problema i pojava vezanih za primenu informacione tehnologije. U prvoj polovini 1998. godine donosenjem Zakona o zastiti podataka o licnosti, Zakona o zastiti topografije integrisanih kola i Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima ucinjen je znacajan pomak. Njima bi do kraja godine trebalo da se pridruze Zakon o telekomunikacijama i Krivicni zakonik.

Rad na donosenju novog saveznog Krivicnog zakonika traje vec nekoliko godina (u jednoj od prethodnih reformi krivicnog zakonodavstva savezni krivicni zakon bio je sveden samo na mali broj odredjenih krivicnih dela, dok su republicki imali siru lepezu krivicnih dela). Za tih nekoliko godina Radna grupa je sacinila vise verzija nacrta. U jednoj od njih, iz 1998. godine, po prvi put se predvidja i posebna glava o kompjuterskom kriminalitetu (inace, sva krivicna dela u nasem krivicnom zakonodavstvu su grupisana i svrstana u odgovarajuce grupe nazvane glave, npr. krivicna dela protiv zivota i tela, krivicna dela protiv zdravlja ljudi, krivicna dela protiv sluzbene duznosti). Tacnije, Glava trideset treca bila je posvecena Krivicnim delima protiv sistema elektronske obrade podataka (u jednoj od prethodnih verzija to su bila krivicna dela protiv racunara). Tako Jugoslavija postaje "clan zajednice" brojnih zemalja koje u svom nacionalnom zakonodavstvu imaju inkriminisan ovaj kriminalitet. Istovremeno se time prihvataju preporuke iz Rezolucije o kompjuterskom kriminalitetu VIII Kongresa OUN (Resolution on computer-related crime on the 8th UN Congress on the prevention of crime and treatment of offenders), XV medjunarodnog kongresa za krivicno pravo XV (International Congress for the Criminal Law), Preporuke Saveta Evrope o kriminalitetu vezanom za kompjutere (Recommendations No. R (89)9 on computer - relating crime of the Council of Europe) i Preporuke o sagledavanju problema u krivicnom procesnom pravu vezanom za informacionu tehnologiju (Recommendations No. R(95) concerning problems of criminal procedural law related to information technology), kao i drugih medjunarodnih dokumenta.

Posebno znacajna je "lista minimuma" data u Preporuci Saveta Evrope (br. R (89)9 ) koja obuhvata dela:

1) racunarsku zloupotrebu (unos, izmena, brisanje ili potiskivanje racunarskih podataka ili programa, kao i ostale vrste mesanja u obradu podataka koje uticu na njen rezultat, cime se izaziva ekonomski ili imovinski gubitak drugog lica sa namerom da se stekne nezakonita ekonomska dobit za sebe ili trece lice - alternativa - sa namerom da se to lice lisi imovine na nezakonit nacin);

2) racunarski falsifikat (unos, izmena, brisanje ili potiskivanje racunarskih podataka ili programa, kao i ostale vrste mesanja u obradu podataka na racun ili pod uslovima, predvidjenim domacim zakonom, koji bi predstavljao delo falsifikata da je pocinjen u odnosu na klasican predmet takvog krivicnog dela);

3) ostecenje racunarskih podataka ili racunarskih programa (bespravno brisanje, ostecivanje, kvarenje ili potiskivanje racunarskih podataka ili racunarskih programa);

4) racunarsku sabotazu (unos, izmena, brisanje ili potiskivanje racunarskih podataka ili racunarskih programa ili mesanje u racunarski sistem sa namerom da se onemoguci funkcionisanje racunara ili telekomunikacionog sistema);

5) neovlasceni pristup (bespravan pristup racunarskom sistemu ili mrezi krsenjem mera bezbednosti);

6) neovlasceno ometanje (bespravno ometanje tehnickim sredstvima ulazne, izlazne ili komunikacije unutar racunarskog sistema ili mreze;

7) neovlasceno kopiranje zasticenog racunarskog programa (bespravno kopiranje, distribucija ili javno objavljivanje racunarskih programa zasticenih zakonom) i

8) neovlascenog kopiranja topografije (bespravno kopiranje zakonom zasticene topografije, poluprovodnickog proizvoda ili bespravno komercijalno koriscenje ili uvoz u te svrhe topografije ili poluprovodnickog proizvoda napravljenog koriscenjem topografije).

Njima treba dodati i potencijalna krivicna dela (optional list) ukoliko su ucinjena sa namerom:

9) izmenu racunarskih podataka ili racunarskih programa;

10) racunarsku spijunazu;

11) neovlasceno koriscenje racunara; i

12) neovlasceno koriscenje zasticenog racunarskog programa.

U toj radnoj verziji Predloga predvidjena su sledeca krivicnih dela:

1) ostecenje racunarskih podataka i programa (neovlasceno brisanje, ostecenje, izmena ili prikrivanje racunarskog podatka ili programa);

2) racunarska sabotaza (unosenje, izmena, brisanje ili prikrivanje racunarskog podatka ili programa ili na drugi nacin mesanje u racunarski sistem ili unistenje ili ostecenje uredjaja za elektronsku obradu podataka sa namerom da se onemoguci ili znantno omete postupak elektronske obrade podataka koji su od znacaja za drzavne organe, javne sluzbe, preduzeca ili druge organizacije);

3) racunarska prevara (neovlasceno unosenje, ostecenje ili prikrivanje racunarskog podatka ili programa ili na drugi nacin uticanje na rezultat elektronske obrade podataka u nameri da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist i time drugom prouzrokuje imovinska steta);

4) ometanje funkcionisanja sistema i mreze za elektronsku obradu podataka (neovlasceni pristup u sistemu ili mrezi za elektronsku obradu podataka koji izazove zastoj ili poremeti funkcionisanje tog sistema ili mreze); i

5) neovlasceni pristup zasticenom sistemu i mrezi za elektronsku obradu podataka i mrezi (neovlasceno ukljucivanje u sistem ili mrezu za elektronsku obradu podataka krsenjem mera zastite).

Uz krivicna dela povrede prava autora i interpretatora i neovlascenog iskoriscavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava (u okviru krivicnih dela protiv autorskih, pronalazackih i drugih srodnih prava), jasno je da je prihvacen je minimum definisan medjunarodnim aktima.

Njima se dodaju i novoinkriminisana dela: neovlasceno koroscenje licnih podataka i prekidanje i ostecenje podvodnog kabla i cevovoda.

U clanu u kome su se definisala znacenja izraza u ovom Predlogu zakonika bilo je odredjeno da se pod pokretnom stvari podrazumeva, izmedju ostalog, i ".. registrovani podatak koji je rezultat postupka elektronske obrade podataka (kompjuterski podatak i program)", dok je termin isprava obuhvatila i ". registrovani podatak koji je rezultat elektronske obrade podataka, a koji se bez koriscenja tehnickih sredstava ne moze saznati".

Ovakva resenja izazvala su odredjene reakcije, te je Radna grupa sacinila novu verziju (koja je imala vise varijanti).

Naime, u kasnijim verzijama preformulisani su predlozeni clanovi, od naslova do sadrzaja. Uneti su u clan 138 (znacenje izraza u ovom Zakoniku) pojmovi: racunarski podatak, racunarski program, racunarska mreza, racunarski virus. Pojam pokretne stvari i dalje obuhvata racunarski podatak i racunarski program dok se pod ispravom podrazumeva i racunarski podatak. Novina je da spis, pismo, posiljka i dokumenat moze biti i u elektronskom obliku. Ovim odredjenjima stvorene su mogucnosti da se mnoga krivicna dela (npr. kradja, teska kradja, razbojnicka kradja, razbojnistvo) prosire i sa kompjuterskim modalitetima.

Sam naziv glave trideset tri promenjen je u Krivicna dela protiv bezbednosti racunarskih podataka. Nazivi prethodnih pet dela su preformulisani uz odgovarajuce promene i sadrzaja, a dodato je jos tri nova krivicna dela. Tako da se u ovoj verziji Predloga pojavljuju sledeca krivicna dela:

1. neovlasceno koriscenje racunara i racunarske mreze (neovlasceno koriscenje racunarskih usluga ili racunarske mreze u nameri pribavljanja sebi ili drugom protivprevne imovinske koristi);

2. ostecenje racunarskih podataka i programa (neovlasceno brisanje, izmena, ostecenje, prikrivanje ili na drugi nacin cinjenje neupotrebljivim racunarskog podatka ili programa);

3. racunarska sabotaza (unosenje, unistenje, brisanje, promena, ostecenje, prikrivanje ili na drugi nacin cinjenje neupotrebljivim racnarskog podatka ili programa, kao i unistenje ili ostecenje racunara ili drugog uredjaja za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da se onemoguci ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od znacaja za drzavne organe, javne sluzbe, ustanove ili druge organizacije);

4. pravljenje i unosenje racunarskih virusa (pravljenje racunarskih virusa u nameri njihovog unosenja u tudj racunar ili racunarsku mrezu, odnosno njihovo unosenje koje prouzrokuje stetu);

5. racunarska prevara (unosenje netacnog podatka, propustanje unosenja tacnog ili na drugi nacin prikrivanje ili lazno prikazivanje podatka cime se utice na rezultate obrade i prenosa podataka u nameri pribavljanja protivprana imovinska korist sebi ili drugom uz nanosenje imovinske stete drugome);

6. ometanje funkcionisanja elektronske obrade podataka i racunarske mreze (neovlasceni pristup elektronskoj obradi podataka ili racunarskoj mrezi uz izazivanje zastoja i poremecaja njihovog funkcionisanja);

7. neovlasceni pristup zasticenom racunaru i racunarskoj mrezi (neovlasceno ukljucivanje u racunar ili racunarsku mrezu krsenjem mera zastite, kao i upotrebljavanje podataka dobijenih na taj nacin); i

8. sprecavanje ili ogranicavanje pristupa racunarskoj mrezi (neovlasceno sprecavanje ili ometanje pristupa javnoj racunarskoj mrezi, a pogotovo ako to ucini sluzbeno lice u vrsenju sluzbe).

Posebno su preformulisani clanovi koji se odnose na neovlasceno prisluskivanje i snimanje, prikazivanje pornografskog materijala i prekidanje i ostecenje kabla i cevovoda. U prvom od ovih dela predvidjeno je kaznjavanje onih koji posebnim uredjajima neovlasceno prisluskuju ili snime razgovor ili izjavu koja im nije namenjena. Nije prihvacena sugestija koja se odnosi na omogucavanje nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom ili izjavom koji su neovlasceno prisluskivani i elektronski snimani (ostala je verzija tonskog snimanja). Clan o Prikazivanju pornografskog materijala dopunjen je stavom o prodaji, prikazivanju, javnom izlaganju ili na elektronski ili na drugi nacin cinjenjem dostupnim slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadrzine ili pornografskih predstava maloletnika koji nije navrsio 14 godina. Kod krivicnog dela Prekidanje i ostecenje kabla i cevovoda izostavljena je rec "podvodni" cime se ovo delo prosiruje na podzemne i vazdusne.

U odredjivanju kazni prati se duh Zakonika i specificnosti dela i posledica. Kazne se krecu od novcanih do zatvorskih. Minimalna zatvorska kazna je tri meseca (npr. za neovlasceno koriscenje racunara i racunarske mreze), a maksimalna 12 godina (za racunarske prevare). Ukoliko se radi o sticaju krivicnih dela (dela u sticaju su ona kod kojih se jednom radnjom cini vise krivicnih dela) ili o produzenim krivicnim delima (dela koje cine vise istih ili istovrsnih krivicnih dela ucinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog ucinioca, a koja predstavljaju iz odredjenih razloga prirodnu celinu) kazne zatvora mogu biti i stroze. Racunari i ostala oprema kojom su ova dela pocinjena ili su bili namenjeni izvrsenju mogu se oduzeti ako su svojina ucinioca. Ako nisu njegova svojina mogu se oduzeti zbog interesa opste bezbednosti ili razloga morala ukoliko se se time ne dira u prava treceg na naknadu stete od ucinioca. Obavezno oduzimanje opreme moze se i posebno propisati, sto je slucaj sa krivicnim delima ostecenja racunarskih podataka i programa i pravljenja i unosenja racunarskih virusa.

Vazno je posebno istaci da kada bude donet Krivicni zakonik oganizovanje grupa ili drugih udruzenja koje imaju za cilj vrsenje krivicnih dela ili dogovaranje o izvrsenju odredjenog krivicnog dela bice, takodje, kaznjivi. Ni organizatori nece biti postedjeni - kaznjavace se zatvorom od 3 godine do dozivotnog zatvora, a pripadnici od 6 meseci do 5 godina.

Medjutim, dela kakva su cyber terorizam ili izazivanje globalnog informacionog rata nisu predvidjena u Predlogu krivicnog zakonika jer se smatralo da je potrebno sacekati resenja i iskustva drugih zemalja u njihovom regulisanju.

Da bi ove odredbe bile efikasne neophodno je predvideti posebna pravila i principe koji ce se ugraditi u krivicno - procesno zakonodavstvo, odnosno Zakon o krivicnom postupku. Taj Zakon tek treba da se menja i ocekuje se da ce obuhvatiti i preporuke iz odgovarajucih medjunarodnih akata, ali i resenja iz zakona informaciono razvijenih zemalja koje su to regulisale.

Zemun, 29. 10. 1999.

Prof. Dr Mirjana Drakulic & mr Ratimir Drakulic

na vrh strane

 

Pogledajte još i ...

Komentari na tekst - Pošaljite komentar

Slicnih tekstova: 184 Trenutno nema komentara
Pretraga.co.yu Top 100
 
[ HOME ] [ Casopis ] [ P2 direktorijumi ] [ Top liste ] [ Vesti ] [ P&O ] [ Kontakt ] [ Ponuda ]
[ Osnove ] [ Pretraživanje ] [ Promocija ] [ Internet servisi ] [ eBusiness ] [ Oglasi ] [ Blog ]

Sponzori prezentacije

donesi.com narucivanje hrane
Specijalisticke poslediplomske studije iz e-poslovanja
Oglasi na sajtu pretraga.co.yu
Upis na smer e-poslovanje strukovnih studija
Gradski oglasi 011